Godišnjica Nikole Čupića

ВОЈВОДА НИКОЛА СЕОБАЉИЋ 133 време, био је месец октобар. А на овако разумевање наводи ме причање Мих. Константиновића. Он, причајући да је Никола Скобаљић победио турску војску, па и знамениту турску господу, дакле, с овом првом војском није био султан — а то веле и летописи: „После дође сам цар са својом војском и разбије их крај једне воде која се зове Трепања“.'

Ова реч после не значи одмах после првога судара него после неког времена, а то је од 24. септембра, када је Никола Скобаљић победио Турке, које је паша предводио, па до 16. нов., када је Никола Скобаљић био побеђен од турске војске под заповедништвом самога султана.

Да ли се под „разбије их“ има разумети, да су се обе српске војске удружиле, услед доласка самога султана и увећане турске војске, што би се претпоставило као да је и било у онако великој опасности, не могу да дам одговора, али ми се чини да се нису ујединиле. Ово је приметио и Ј. Х. Васиљевић овако: мислим да је се Никола Скобаљић спојио са ситничком војском, услед опасности од силне Мехмедове војске, а то вели и М. Константиновић ако није под оним иг имао на уму људе у Дубочици, војску Николе Скобаљића.“

После победе над Скобаљићем, ову војску у Ситници не налазимо, нити се помиње да се упустила у борбу с Турцима. Киван, дакле, за неуспех код Смедерева, пораза у Дубочици и код Крушевца, султан је дошао, поменутим путем, својој јужној војсци. Уредивши војску султан је прешао у Кислину и Турци отпочели да пљачкају, јер Никола Скобаљић није могао ни смео да се упусти тако лако у борбу, док није на то био приморан, но је се, видеће се даље, повлачио ка

1 М. Константиновић, од Др. Ј. Шаг. стр, 92. | 2 Ј. Х. Васнљевић, годишњица књ. 16. стр, 821.