Godišnjica Nikole Čupića

146 ГОДИШЊИЦА

„Овај је бој,“ вели Новаковић даље, још спречио Арнаутима, те се нису могли на време састати с оним Турцима, који су се били утврдили у Грделичкој Клисури.“'

И код Грделице и Копашнице, при излазу из „Момине Клисуре“ за Лесковад, било је, у исто доба кадапу селу Вучју, борбе с Турцима; и ту је пало доста усташа, Турци су се морали вратити, али о томе на другом месту.

Благодарни народ овога краја, заједно с Лесковчанима, подигао је леп, велики, споменик од камена овом јунаку, овоме свом вођи, Влајку Стојановићу, у Манастиру св. Николе у селу Чукљенику. По селу Накривњу, које је до самога Чукљеника, народ овога краја зове овај манастир: „св. Никола Накривањски“.

А споменика војводи Скобаљићу нема! Ну ни споменик вођи Влајку није већи од споменика, до душе невидљивог, војводи Николи СОкобаљићу, јер га народ овога, краја сматра као неко неприродно биће.“ У осталом, обе су ове којводе урезане подједнако у срцима народа овога краја. Кула га Скобаљићева данас подсећа на стару славу и величину СОрбинову, буди му храброст и пожртвовање за отаџбину; а приче још свеже приче, о вођи Влајку и сарадницима му, челиче му душу и спремају га да се, у часу потребе, жртвује за своју отаџбину, за своју браћу, јер је слатко за свој род умрети, а Влајко је из другог краја дошао браћи у помоћ. А народ овога краја то зна и уме, а то је, толико пута, и доказао.

Слава војводи Николи Скобаљићу, слава војводи Влајку Стојановићу, слава њиховим садруговима, слава им !

На Велик' дан (Ускрс) 1901 г.

Врање. Јован Ђорђевић ПРОФЕСОР

1 М. Мидићевић, Краљевина Србија, стр. 54—55 и 71—78. 2 14. стр. 62 и 68.