Godišnjica Nikole Čupića

ВОЈВОДА НИКОЛА СКОБАЉИЋ 145

Устаници су снегом гасили ватру и опет одбијали нападаче.“ Борба се водила не само из куле но и кроз мазгале на зиду око куле а покушавали су да запале капију у зиду око куле а не на самој капији, како се разуме из причања М. Милићевића.

„Изтубивши у том узалудном нападању 140 мртвих људи и 12 коња, Арнаути се повуку натраг.

„И тако Лесковац с те стране би заштићен; алиу том боју соко Влајко паде од душманске пушке,“ !

М. Милићевић је другачије прибележио и начин како је Влајко погинуо. Мени су овако, савременици ове борбе причали.

да све време борбе Влајко је, из куле, пуцао и наређивао онима у дворишту на коју страну и где да гађају противнике. Борба се водила од јутра до после ручка. Тада престала ватра од стране Арнаута, те и Влајко рекао дружини у кули да ручају на брзу руку. Још су други седели за ручком а Влајко устао и нагао се преко прозора од куле, да види, где ли су непријатељи — Арнаути. У томе пукла једна арнаутска пушка искрај зида и тане ударило Влајка у груди. Кад је тане ударило у Влајка прича се да је рекао: „Изеде ме куче.“! После овога, настала је борба још скоро до мрака и Арнаути се повукли. За ово време борбе Влајко је, рањен смртно, храбрио своје борце и два, три, пута подизао се да види како се бије бој. |

Тако је погинуо овај последник војводе Николе Скобаљића, овај храбри и јуначни Влајко.

Обе војводе, и Скобаљић и Влајко, бране исто место, исти крај од Турака, оба се боре као прави јунаци, оба јуначки гину али и задржавају Турке од даљег продирања.

' М. Мидићевић, Краљевина Србија стр. 72. ГОДИШЊИЦА ХХП 10