Godišnjica Nikole Čupića

150 ТОДИШЊИЦА

Рањинино писмо допунио је поменути Бернардо Геталдић (Ветпатдиз бћегаја 5) те се и он може сматрати као радник на дубровачкој биографији. Његов рад није дошао до нас. !

То је цео рад на овом пољу у ХУГ веку. У ХУЦ веку рад је овај тако исто оскудан. И ту су само два, радника вредна спомена.

Први је Амброзије Гучетић (Атпђтов из Сохлеца или (товтав), од врло старе властеоске породице дубровачке,

Аррепфат, Хобџле, П, 29; Роа, Казћ, 1; Кикиђетс, Збалт разел 1, стр. ХХУШ увода; Макушевљ, ИзслЂдованла, 82. — Апендини ставља као годину штампања Климентова дела 1585, Сладовић 1545 годину; обојица дају као наслов фиоатђећ сопсопаћотит. Кукуљевић као да хоће да каже да је Амброзије писао генеалогије дубровачких породица а не биографије о којима је реч, кад говорећи о Генеалогији Тибуртинића, прелази на А. Рањину и каже: „5 и ргедтефот ђазто ве 1 Атђгод Капјша.“ Међутим Цријевић изрично каже: „Ета Атђгови Агапет ерлафбоја де уп сопотеса оп15 позбгае Шизбтриз зетрђа еЕ ад гтатет Вегпагаша Сћеваа ша даба“. (Сетра, Тсопоћћеса, у предговору).

10 овоме писцу в. Сетта, ВИЛ. Вас. 1. (биографија В. Сћека1 а 5) ; Сетса, Тсопоћеса (биографија истога); Аррепати, П, 29; Побсг, 10; Макушевљ, 88; Сојећ, Есс]. Вас. 88, и др. — Апендини тврди да је Геталдић сам написао, на основу Рањинина писма, историју дубровачких доминиканаца : „! аћефаја! ргеве аши оссазјопе (1 беззегпе рег езђево Ја збола<; тако и Колети: „Вегпагаиз сћеба из ћрабомаш укогша Шизетиши рабшае зиае Касизтае сопкеси аппо 1471“. Ади то не стоји (в. Макушевљ, 88).

2 Овде би се могла поменути још два биографа: Серафшно Раши (в. даље) који је 1596 штампао „бота аед ћиотлта зПиз0т ае! отфате деди Ртеаласалотг, у којој су биографије доминиканаца чувених, не знамо да ли и дубровачких (в. Макушевљ, 94); и Евсевије Кабога, бенедиктинац (т 1594 у Стону), историк и летописац, који је написао два дела по струци биографској: Утав Кадизтпотит ротересит по Уггбшит. ежетра ет теђиз језив Кадизтотит силшт аертотрта, од којих је прво изгубљено а од другог остали само неки одломци, важнији за историју него за биографију у ужем смислу. (В. Макушевљ, 95, 96; Роде, 19; Аррепат, П, 11, и др.).