Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА БИОГРАФИЈА 151 доминиканад, доцније бискуп, најпре требињско-мркански а затим стонски (рођ. 1568 7 1632). Он је наставио рад Рањине, и Геталдића пишући једно дело о знаменитим доминиканцима: Саваодиз тгтотит ег јата па Ртаеагсалотит ту пета гтагутит, штампано у Млецима 1605. У том делу он има биографских бележака, 16 на број, о знатним Дубровчанима овога реда, и то су: Амброзије Гучетић, Амброзије Рањина, Анђео Мартини, Арканђео Гучетић, Августин Наљешковић, Бенедикт Бабић, Бернардо Геталдић, Влахо Дубровчанин (ВЈазша де Кћаосизо), Климент Рањина, Гргур Натали, Иван Стојковић (У ео1ец5), Леонардо Дубровчанин, Никола Радовчић (Сацаеп из), Павле Цицеровић, Шимун Охмућевић, Вице Бошњак (де Возпа).'

Други је Стијепо Градић (Зберћапиз Стад)“ познати чувар ватиканске библиотеке, један од најпрослављенијих Дубровчана, такође из властеоске породице (рођ. 1613 + 1683). Његов рад друкчији је од досадашњих. Док су његови претходници писали само кратке биографске белешке о Дубровчанима доминиканцима, он је први почео писати потпуне и темељне биографије неких иначе знатних Дубровчана. Две је само биографије написао. Једна је она позната биографија Јунија Палмотића, која је и данас најглавнији извор за податке о животу овога, и која носи наслов Пе ота, ттдето ећ звидтзв ита Ратоћае; штампана је пред Кгга ијадот Палмотићевом у Риму 1670.3

10 овом писцу, в. Сетса, В]. Касо. 1; Сетта, Теоповћеса; одсг, 2; Макушевљ 100, и др. — Макушев вели о делима његовим : „сочинеши А. Гучетича мнђ неизвђестиљ1“. — Г. К. Војновић у свом чланку Ргбол К атттаћијет рабђтетта аФибтотаскјет (Збахгте, ХХУШ, 34) описује поменуту Гучетићеву књигу.

2 0) овом писцу в. СбаЏета Фе Кадизе из (Касивза, 1841) у којој је Градићев живот описао Ф. Амброзоли; Роде, 59; Арретфу, П, 32, 138—144, и др. Макушев га не помиње.

3 Ова је биографија, скоро цела, прештампана у Кади јидов!. Акада. св. 68. Цријевић ју је целу преписао у својој биографији