Godišnjica Nikole Čupića

152 ГОДИШЊИЦА

Друга је биографија хваљенога канонисте дубровачког Петра Бенешића (рођ. 1580 + 1642), под насловом Уа Ређтг Вепеззав, која је остала у рукопису.

У ХУШ веку: рад је много обилатији и бољи, и могло би се рећи да тек тада и почиње прави рад на дубровачкој биографији. Тад се јављају не само појединачне засебне биографије, или зборници биографија оних Дубровчана који су припадали извесном калуђерском реду, као што је то до тада било, него и зборници биографија свих знаменитих Дубровчана, чега до то доба никако није било.

Први писац оваквих зборника био је познати дубровачки песник и историк чијим смо биографским списима и посветили овај чланак, Игњат Ђорђић (Топаз (теогојиз или де Сбеото5), и он од властеоске породице,

Јунија Палмотића (8201. Кад. П, биогр. Јип. Ра.), а неки изводи и места из ње налазе се у великом рукописном зборнику познатог преписивача дубровачких старина, ученог исусовца Ивана Марије Матеји (рођ. 1714 1 1788; в. о њему Аррепдит“, П, 304; Ваззећ, Еос. Језик. Касиз. 8318 —825, и др.), који се чува у Фрањевачкој библиотеци у Дубровнику, под насловом 2тђафаопе (21ђа1д. 1, 265, стр. 305—818).

1 Од ове биографије има скраћен препис у поменутом 21Ђалдопе (7ађа1а. П, 266. стр. 269) под насловом „зиттатит соттетћатаг де га ећ теђиз дезив Ре Вепеззав а ЗБерћапо бтадо сопвепра еб ш Вф-лофћеса Уабсапа аззегуан, а Са рћого 5Еау ех гас ши“,

2 Међу раднике ХУП века могли бисмо додати и Талијана Јована Михаила Кавалиера (610. Масћеје СауаШег1 ; в. о њему Есћата, 5егтрфотев огапиз Ргаефсавогиш, Глљебае Рагатогши, МРрССХХЕ, П, 759), доминиканца, који је, у свом делу СаЏета ае' зотта ротвећа, раћчатећа, атстрезсота е тезсотл де" отатте де: ртедгсалот (Вепеуепћо, 1696), написао нешто биографских бележака ио неким Дубровчанима доминиканског реда (Арканђео Гучетић).

3 () овом писцу в. СаЏета 4; Кадизег сПизгт; где је биограија Ђорђићева од 'Ђ. Друшића; За јег зтоглта кл (Ластеђ, 1851) где