Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА БИОГРАФИЈА 165

им биографије у поменутом делу, Цријевић изрично каже како се Ђорђић „није бојао да, у грађи о којој говоримо (Цријевић мисли овде на Животе и песме), уброји међу Дубровчане и блаженог Ивана Доминкова, архиепископа дубровачког и кардинала, који је ван сваке сумње био Флорентинац “ ' Друга је биографија Шишка Гундулића, песника дубровачког, које данас такође нема у делу а коју опет Цријевић помиње као неку која је ту била. Пишући биографију овога песника, Цријевић додаје на крају: „Игњат Ђорђић у својим белешкама (Адуегзалла ; тако каткада Цријевић назива Животе и песме) помиње га међу песницима.“ > Ове две биографије дакле, једна

бабиг ејиз (Веан Јоашиз Попе) ебћев НШЕешШо ет тазсттрта ааат ја сјашафто соепођи Фотиисатш Ејогепфимч 85. Магст естегто реше о ехргезањ Е. Јоаппез соспошепо АпсеНсивз ех еодет ргаеФШсавогша огфше, ртебог ехшица, ејпаает Фастршиз еђ соаеупз.“ Тај сликар „Јоаппез... Апсесиз“ који је насликао Ивана Доминкова, није нико други до чувени Фра Анџелико (Та Слоуашл Да Езезоје, рођ. 1887 Т 1455), највећи сликар талијански ранога Препорођаја, који је одиста био доминиканац. Лако може бити да се ова слика и данас чува у Флоренцији, у манастиру Св. Марка, јер је овај манастир пун слика Фра Анџеликових: »је сопуепф Че зап Магсо А Е]огепсе еп е5ф тетри“ (Гајепезте, Па решфиге наПеппе, 150). — О истом Ивану Доминкову писао је и сам Цријевић једну овећу књигу: Уа Веаћ Јоаттв Ротљгтег Еботетит, застг отаттах Руаеагсаотит, атстлергвсор. ећ сатагтаз Кадихгт, 1729, 49, ркп. власторучан, чува се у доминик. ман. у Дубр; а после иу Мева Кадизта, 1744, 1. 1, р. Ц, стр. 4—254.

1 „Ја ћос ргаебегеа дио де аспапз Аррагафи, Веабит Ј оаплета Попишитећ, рама опш ргосш Фило ЕТогепшпат, агсћрерласорша Васившши еб сагатајеш, ад Касизшов стуе асотетаге поп езђ уетицз.< (Сетта В'. Кас. П, биогр. Гап. Сеогатцз, сар. УП). Ваља се сетити да Цријевић зове Животе м песме „аррагаћив ад сопћслепа... сабајовита“ (в. стр. 159), и видети да он овде на њих мисли („фио 5 астапз“).

2 „Ар Гопабо Сеогло 1 ИЕ абег роефаз Јапдавиг.“

(Сетра, ВЈ. Каг. ТУ, биогр. 51о. Сипаша). — О имену „Адуегватак в. стр. 170.