Godišnjica Nikole Čupića

180 ГОДИШЊИЦА пут толико, и још више. Пре свега знамо за све писце ХУШ века, а Ђорђић о њима, као о савременицима, није говорио: писци о којима он говори у Животима и песмама, сви су из ХУ, ХУГи ХУП века. Па онда, баш и што се тиче писаца из ХУ—ХУП века, ми познајемо и од њих већи број него што их има у Борђића. Примера ради, да наведем само Јунија Палмотића, Марина Бурешића, Николу Дмитрића. Истина, о овим писцима, ако је истинита наша претпоставка коју смо раније изнели, било је говора у првобитним Љивотима и песмама и ако у данашњем делу тога нема, али то ствар не мења јер најпре, биографије тих писаца немамо данас у делу, а после, има и других писаца из тих векова о којима Животи и песме нити говоре, нити су пре говорили. Такви су Антун Сасин, Михо Бунић старији, и још неки. Једном речју, „ивоти и песме нису довољан извор за наше изучавање биографије дубровачких писаца већ и по броју биографија које садржавају.

затим, и за биографије писаца о којима говоре, Животи и песме нису довољан извор. Животи и песме су у опште једно мало и кратко дело; у њему су биограФије махом кратке, каткад и врло кратке. Најдужа је биографија Доминка Златарића, а ни та није врло дуга, не премаша средњу величину Цријевићевих биографија. Има пак биографија и од једног два реда; такве су Влађа Менчетића, Ивана Бунића (Вучићевића), Марина Кристићевића, која управо и није биографија него само упућивање на извор где о овоме песнику има помена, и друге. По краткоћи биографија, Ђорђићево дело личи највише на Сладовићево, а најмање на Цријевићево и Башићево. У осталом, како у Ђорђићеву делу, супротно Сладовића или Башића делу, има и много песама које Ђорђић наводи или као потврду биографских података, које износи, или као пробу песама онога песника о којем