Godišnjica Nikole Čupića

182 ГОДИШЊИЦА

ревића, Угјетпод разтјета и Аатати; код Миха Бунића оћазги; код Ветранића, Зигати 625ђи; код Сава Бобаљевића, Јефирћи, нити једну његову српеку песму, итд. Каткад не каже ни да ли је песник или писац о којем говори, писао српске песме и списе или не. То не каже н. пр. за Анђела Мартини, Бартула Наљешковића, Бернарда Ђорђића, Влађа Менчетића, Ивана Гучетића старијег, Јулију Бунићеву, Мавра Орбини, Марина Кристићевића, Мароја Мажибрадића, Николу Бунића и Цви-_ јету Зузорићеву, за које песнике и писце ми знамо с друге стране да су српски певали и писали.' Једном речју, ни по подацима које о дубровачким писцима имају, ливоти им песме нису богат извор за изучавање биографија дубровачких писаца.

Али ако лЖеивоти им песме ни по броју биографија, ни по подацима које садрже нису, према данашњем познавању дубровачке књижевности, богат извор биографски, они су ипак један извор из којега се може по

1 Све ове, сем Ивана Гучетића старијег, помињу као српске песнике ШаФарик и Љубић (5ајанћ, П, 1, 28, 45, 88, 10, 23, 5, 15, 40, 22; Тјие, Ог1. П, 484, 394, 406, 404, 885, 442, 370, 887, 405, 898). О Гучетићу, в. Јагесећ, Пет тасив. Глећђег УбКко Мепсене, 44, где се каже за Гучетића : „Ае пз (де Сегуа) ће ћш еше Отађтеде 11 жејсћег ег... п Тејегб аја Плесћбег ш дег Јабешзећеп, оттесћазвећеп ппа зјагаасћећ Зргасће«. — О Јулији Бунићевој ни Цријевић („пића Ебгизсо сагште сеспик“, каже он), ни Сладовић (који је означује као „роебћа аса“), ни Апендини (који је такође означује као „роефезза ЊаПапа“, П, 282) не кажу да је певала српски али Колети (Есс]. Вас. 21) каже за њу и Цвијету: „сејеђгез... Тпеге заесто Фесппо зехфо ЈиНа Вопа, апае ЈГ утсав ас Шапсае роезеоз Јааде слати, ећ Еола 2и2лет.... О Цвијети Цријевић веди : „па Тутаса сагпита еЛепапшазнше едегај« (Сета, ВЊ!. Ваг. ЦМ, биогр. Ејотгла Че Дилљег1а, сар. П).

2 0) нетачностима у делу требало би такође на овом месту говорити, али смо ми сматрали за зтодније издвојити серију Ђор-

ђићевих нетачности и говорити о њима у засебном одељку ове главе (в. даље).