Godišnjica Nikole Čupića

186 ТОДИШЊИЦА

да одбаци оне који изгледају легендарни. Због тога по свој прилици код Ђорђића нема оних легенада којих у Цријевића каткада има. Тако н. пр. у Ђорђића нема она, прича како је постала Чубрановићева Јефиркћа, и коју је Цријевић забележио па по њему понављају и данашњи литерарни историци, наиме: како је Чубрановић био заљубљен у једну госпођу властелинку па јој не смео открити љубави, него би је сваки пут само пратио чим она из дома изиђе; па како се она један пут расрдила на то, кад га је чула да за њом нешто шапуће, и рекла својој служавци: „шта гунђа овај Јеђупак (Циганин) 2:“ па како је он одмах отрчао кући и написао ону своју чувену песму'. Ђорђић је за ту причу тако исто могао знати као и Цријевић, али је није ставио у биографију Чубрановићеву као овај“. Уопште се Борђић трудио да само каквим извором потврђене податке уноси у дело. Због тога он скоро сваки податак потврди документом, исказом савременика, или, што је такође често, лесмом која такође може да потврди неке од унесених података>.

Оцењујући дела и узимајући пробе песама појединих песника, Ђорђић је у главном показао добар укус и разумевање у овом послу. Види се по свему да је многа дела дубровачких песника видео и читао, и да је с довољним познавањем давао оцене о њима и уносио их као обрасце у дело. И код оних дела која не оцењује него само помиње, види се, по томе како их описује, да их је, ако не читао, оно бар имао у рукама, што се за Цри-

' Сетра, ВЂ1. Вао. 1, биогр. Апд. Сптапоујећ, сар. П.

2 Цријевић је сличну легенду забележио и о постанку Петгоајаде. Једанпут, прича Цријевић, кад је Стијепо Гучетић изитао иг тамнице, запуштен, брадат и чудно одевен, кнежева жена видела га и запшитала некога: „какав је ово дервиш2“, а он то чуо па написао своју Ретлфадц.

8 Ово је обичај и Цријевића и других дубровачких биографа.