Godišnjica Nikole Čupića

196 ГОДИШЊИЦА

Тгтепи“ кад је опште позната ствар да је то било због Розтен а које је одиста само скраћена прерада Розтегђа. Аттатота од Ветранића; ову исту погрешку примио је и Цријевић а зањим и Апендини од Ђорђића.“ Можда, је нетачно п оно (бар личи на легенду) да је Лржић написао Т'тепи због неке девојке Талијанке коју је у Италији заволео; то исто Цријевић и Апендини причају У

1 „Туттћепат ђисоћсат сотоефат ед14 (Магшиг Пагз15)... Хоп дећетилћ ту да Шип соппешт роетшта Уефгап Кизве сгеДегепћ еђ рјажјаги поба абсегтепф Рата“ (Утае ећ сатт. биогр. М. Паг: 5).

2 „-„Нађетив... (Магиц Пагзп) РЂисоПсат сотоефат, Тутућепат тазеттрбаш...; Мапгив Уефгализ, ат1 #ппе утуеђај таста попа роефа, стед из езе сотоефае алићог...“ (Сетра, ВИ. Ваг. ПТ, биогр. М. Пагз 5, сар. П). „Опапдо (ла Тетепа) изеј аПа Шсе, 1 пеште1 де! Пагзејећ Гавтђшуапо а1 Уефтал“ (Аррепат, П, 288). В. и увод Ф. Петрачића Пјешта М. Држића („5фатг ртзег, УП, стр. ТХ).

3 „--. фпод Тизсат рпцеПат 10 Наћа атазвећ, сијиз шетопгат шфесташ аиодие !тапз шаге т рашла зегуађа., еат сотоедалт (Туггћепат) ед141.“ (Улав е! сатт. биогтр. М. Паг5 115). „Еаш (Тутгћепат) адћис јиуеш5 Јасиђгаућ дпод рпеПат, Еогје Рашаш попе, ја Еблшшла, сш ргохипши езф Туггтћепши шаге, адалазвег“. (Сетра, ВИЛ. Вас. 11. диогр. М. Пагз. сар. П). „Га зпа (41: Матто Пагсјећ) Тттгепа..., Табба да 111 1 стала 4 ппа зпа аписа ЧеПа Товсапа...“ (Аррепатт, П, 288). — Нећемо сматрати за праву погрешку али држимо да је потребно поменути како Ђорђић, за стихове „Птгба 571 хпашо рођоје пето #16, каже да се надазе мл ргојово Адопљгаг“, а они, међутим нису из „Алпопа“ нето из „Ргојоса 4гисог котедје рпкахапе п ОПгле па рши« (Зфат; ргза, УП, 21—26); можда је пак то одиста пролог „Адопа“. Поменимо најзад да оно што Ђорђић каже за Руфагапје од ротода Јегихота да је то „пихшга рговае ећ сагшша“, не треда узети да се односи на целу драму него само на почетак као продог у којем одиста има и прозе и стиха, док је цела остала драма у стиху. Тачно је, међутим, оно што Ђорђић каже да је Држић оставио осам комедија („ет 81ретаип! осјо сбшефшае војша огабопе“), и ако,ми данас имамо њих седам (ТУ, У, ћир, Питао Матоје, Аткишт, бићо Ктрећа г Шаа, Рјетт), јер се комедија Роте! изгубила (в. поменути увод Петрачића ; Р. Видтат, Рјепп Маппа РПглса, Гастеђ, 1902, стр. 1)