Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА БИОГРАФИЈА 29171

Најпосле, и оно што се у биографији Златарићевој помиње да је талијански песник ХУГ века Камило Камили писао посланице Златарићу и хвалио његово имање у Конавлима, такође је узето из Флавијевих песама, наиме из одељка Гутса, из 6. оде која носи наслов: 4а Сћтузавит, Раћаглтав зећогав тесботет и коју је Ђорђић навео. За биографију Марина Кабоге служио се Ђорђић такође Флавијевим песмама, и нашао ту да је Флавије написао један епиграм Кабоги; то је одиста епиграм Аа4 Матгтит Сађодат који се налази у трећој књизи поменутих ДМоралнит песама.“ Тако исто и за биографију Мавра Ветранића, где наводи песму у којој Флавије оплакује Маврову смрт и вели да је овај писао песму о постанку града Дубровника (в. напред); то је 4. елегија из Флавијевих Редгатит (2бт: Фтев“ Исто чини Ђорђић и за

тесјог! еђ едши врјепа фазипо“. Посвета Елегија гласи: »аа Попо тепло ЗЈабатећици, Рагаушае зећојае гесфогеш е; едшњет врјеп1, фази“.

1 Камило Камили, родом из Сијене у Тоскани, доминиканад • Дође у Дубровник неколико година пред крај ХУГ века (1598), би примљен од владе дубровачке међу пучане, постаде управитељ школа и професор књижевности, умре 1615, и би укопан у цркви св. Розарија. Као песник бејаше доста добар, преведе Овидијеве Фасте али се нарсчито прочу својом допуном (у пет песама) Тасова Ослобобена Јерусалима, које су, у осталом, далеко заостале за песмама Тасова спева. О њему в. увод Г. Будманијев Рјеџта Р. ХЛагатгса (атг ргзег, ХХА, стр. ХХТУ); Тотитазо Сћетва, Пегћ Шпзбл Товсапза ја ФШуега гешр а Каспза, Радоуа, 1828 ; У. Адатотес, бтаоја а 1а0опји Фиђгоуаске редасоштје, Ластеђ, 1885, стр. 29; Аррепфита, П, 819; Рогег, 14.

2 Тај епиграм гласи:

Ето табопзаш ујабџтлх Ессјезта Јапгшш, Јалтив 1 1пс150 согбсе сагшеп ћађе|: »розЕ деђеПаћоз Котал потиз ћозђев

јиге шео сез5 Јапгеа раб но“. |

3 Ова елегија је на стр. 85. поменутог ркп. Флавијевих песама. Има још две осмртнице Флавијеве Ветранићу : Маштг Уетат

14“