Godišnjica Nikole Čupića

226 ГОДИШЊИЦА

рио и у Животима и песмама као пи у Џисму попу Раду. Сладовић не говори нарочито о овом Борђићевом епису, али се позива на њ у биографији Винка Балача“. Апендини, јамачно по овој двојици, вели: „једно Ђорђићево талијанско писмо писано попу Раду Милићу, суграђанину Ђорђићеву, које је дошло до нас, садржи неке белешке о многим дубровачким писцима“.

Кад је Ђорђић ово Џисмо писао, није нигде забележено. Али како се на крају Писма каже: „сад живе међу исусовцима О. Иван Лукарић и О. Бенедикт Рогачи““ и како је овај Лукарић умро 1709 (Рогачи је умр'о после њега, 1719), то је оно писано не после те године. Вероватно да га је Ђорђић писао по свом повратку из Рима (1704) спремајући се да изађе из реда исусовачког, или мало доцније, до 1706 кад је ушао у ред бенедиктинаца, пошто изгледа да је, тада кад је то писао, био још исусовац или се бар држао с њима. То изгледа по томе што, као што се у горњем ставу види,

у Сицилији има место Васпза, а РуФино је био Сицилијанац. Сладовић, помињући РуФина (Казћ 55), каже: „сотшетого јашеп апсбогета ћипес; 51 еппп ејиз рабма Касиза Гогбазај5 дпае ла Зеша езћ, ћапс а позз сопањаш Ризе ћопишђиз Фгадњ Гтассагив Аппа из“.

В. гл. [1 овог чланка, и Писмо попу Раду.

2 „Ађрав Гопабиз Спогот то ерзабоја а4 МШ ша (езба(иг дпод ађ трво (У. Вајасћу) ршига ФпегтЕ сопзетрфа оризешја« (Роде, 62). Одиста, Ђорђић то каже у Писму: „Р. Вајасја, сезшћа, ћа Таббо гбашраге уагте зие Фош заппе орегебће 1п паНапо«“.

3 „Џпа зпа (41 Јопало Спога1) ЈеЊфега наНапа зегша а Ва:Еаеје МиИШшећ, зп0 сопстафпо, е остшба Нпо а пој, сопбепе 21сиве попе Ф! то аут (Шиве регзоппате гаспвећ).“ (АррепФет, П, 30).

+ „Утуопо ога пеЏа сошраштша 41 Сези И раде Споуапиј Тлесал... ед 1 радге Веледе о Востасса“ (Љећета а ГР. Кадо).

5 Рогс, 34; Ваззаећ, ЕЛорла, 152.

6 Роде, 10; Ваззећ, 182.