Godišnjica Nikole Čupića

232 ТОДИШЊИЦА ти обичаји од искони њихови, већ су, изгледа, бледа подражавања турским и српским обичајима.

Влашки Цигани имају влашке и српске обичаје.

Скоро досељени турски Цигани (Корано рома) и бели Цигани имају обичаје, који се врло приближују турскима, али ипак нису сасвим турски, јер Циганима није допуштено, да се с Турцима изједначују.

Али при свем том изгледа, да у неким ситницама имају Цигани у својим обичајима и нечега свога специјалнога, као што ће се из самих обичаја видети.

Ја сам циганске обичаје бележио од Цигана различитих врста, па их овде износим, да се види какви су и шта садрже.

1. Обичаји око деце. Давно досељени Цигани (Гаџикано рома) у Јагодини необично пазе на жену, кад је у другом стању. Тада је она заштићена од тежих послова, а муж је ра-

достан и спрема се да части кад се дете роди. — (О порођају зову бабицу (ону исту коју и Срби зову) да се око породиље нађе. — Чим се дете роди, одмах му одсеку пупак и окупају га, а за тим му укућани сами надену име. — За седам дана породиља не устаје из постеље и ништа не ради. — Седме ноћи мати држи целу ноћ

дете на крилу и никако не сме заспати, јер те ноћи долазе суђенице да детету одреде судбину. Мајка не сме заспати те ноћи да детиња срећа не би заспала. Али је уз породиљу тада још друштва и гостију који се веселе и часте за срећу и здравље новорођенчета. — Тек сутра дан устаје породиља из постеље и ради све послове као и обично. — Ако би се дете разболело родитељи се зареку, да ће, ако дете оздрави, правити курбан (жртву). Чим детету буде боље врше свој завет макар продали кућу. Обично закољу овна па крвљу намажу дете по челу, а