Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 239

На дан кад ће се побратимити позове старији млађега на ручак а исто тако и сву његову породицу и пријатеље. Пошто метну на софру соли и хлеба, куну се. Дигне се старији па умочи парче хлеба у со и рекне: Те марелма о лон та о маро, ако те на вићинов прама ! (Да ме убије со и хлеб ако те не зовем братом). За тим поједе то парче хлеба. Онда се дигне онај други па учини тако исто. — Тада неко из друштва узме трн па њиме убоде у мали прст десне руке старијега да потече крв. Млађи метне убодени прст себи у уста па исише крв. За тим онај исти који је бо старијега убоде и млађега у мали прет десне руке па његову крв исише старији. За тим се ижљубе, па се ижљубе узајамно и са породицом један другога и дарују се узајамно, а исто тако обдари и породицу један другога: шамијама, лешкирима, ципелама итд. Тада седну пију ракије, ручају и веселе се.

После неколико дана прави ручак онај други, па зове оног првог и његову породицу те се и ту часте и веселе.

Од тада су они браћа (прама) и један другог зову брате (прам). И браћу побратимову зове исто тако као и њега, његовог ода оцем (даде), мајку мајком (даје), сестру сестром (пене).

Побратимство сматрају Цигани као велико крвно сродство. Ако нису на овоме свету рођена браћа, на ономе морају бити, тако веле Цигани.

Исто се овако посестриме и женске (пења), само што се онда не прави ручак, већ само сисају крв једна другој из малог прста. |

"Овако простије само сисањем крви може се побратимити и мушко са женским.

Побратимство бива и на овај начин: Кад је ко 60лестан, изнесу га рано изјутра под шљиву, па на шљиву