Godišnjica Nikole Čupića

238 ТОДИШЊИЦА

родитељи сами превијају и препоручи им да на ране мећу црвоточине да би засушивале а после тога одлази.

да сунет се берберину плаћа колико ко може по 2—4 динара.

Првога дана, кад је свршио сунет, берберин узима све оне кожице што је скинуо од деце, метне их у тањир па их изнесе напоље и показује свету. Сви пак бацају у тањир бакшиша од 0.20—1 дин. — Те коже берберин чува, па кад умре сарањују га заједво с њима да их на ономе свету покаже.

Пошто је покупио бакшиш, воде га у другу собу где је постављен ручак, који су спремили дечји родитељи, те сви заједно ручају. За време ручка свирају свирачи, а после ручка настаје игранка, те играју сви и мушки и женски.

После три дана сваки води своје дете кући.

Од пре неколико година, уверавају ме Цигани, да султан шаље чак из Цариграда берберина у Ниш да изврши сунет. Овај берберан не само што ништа не наплаћује за свој рад, већ још свакоме Циганчету поклони по један фес.!

9. Побратимство. Побратимства нема у свих Цигана. Ја сам га нашао у Цигана клинчара у Алексинцу, па га износим као обичај, који су по свој прилици примили од Срба. Кад два Циганина лепо живе, онда се они побратиме т.ј. постају браћа (прама).

' Турци, нарочито богатији, врше обичај сунетисања много свечаније. Они провозе на Фијакерима сунетисану децу кроз варош. Деца су депо обучена и накићена. Кола се с децом лагано крећу; а за њима и око њих разлеже се до неба свирка и весеље.