Godišnjica Nikole Čupića

246 ГОДИШЊИЦА

даје момак девојци у напред на име издржања, ако би је отерао. Циганско нићаји је што и турски нићаг, и износи према стању младожењином 101, 1001, 10001 итд. гроша. Опи се за то венчање плаћа 6 динара.

За овим момков отад узима што треба за хаљине за девојку. У богатијих Цигана то се састоји из 12 метара свиле за шалваре, ! метар чохе за јелек, за тим 1 пар папуча, ћурак, 1 кушак (марама од свиле што се носи око појаса). За тим се купује дар за Фамилију девојчину, као што је погођено, најимају се свирачи, обично два зурлаша и два бубњара и т. д. спрема се све што треба за свадбу. |

У понедељник пред свадбу пре зоре на један сату момковој кући његова сестра или друга која девојка меси погачу, али мора да има повезану главу пешкиром а не шамијом или марамом. Док сеје брашно за погачу младожења треба да избаци један пиштољ. Кад се погача испече намажу је медом, па је девојка сакрије.

У девојчиној пак кући скупљају се жене и девојке на боју. Пошто се скупе, једна жена обуче мушко одело и метне фес на главу па узме једно дрво и метне га у чакшире и зажмуривши јури женскадију и боцка оним дрветом из чакшира. ЖЊенскадија бежи, смеје се и шали. да то време једна старија жена удара у дахире и пева. —- После овог весеља жене обоје млади косу и веђе.

У среду пред вече опет се зове женскиње из куће и из комшилука да се каношу. Опет једна обуче мушко одело и онако исто јури женскиње и боде дрветом из чакшира. Пошто се опет тако провеселе упале две лојане свеће, а једно женскиње узима чанак са раствореном каном и тражи бакшиш. Свака жена баци у чанак по једну пару бакшиша и по једну шамију или пару као дар за младу. После овога девојке намажу младу каном по коси и по ноктима од руку и ногу. — Кад и то буде