Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 263

теста месе се још 2—-38 хлеба и један кравајчић у који се метне сребрна или златна пара. У очи Васуљице закоље се за сутра ћуран који се испуни пиринчем па се сутра дан пече. Сутра дан пошто у месту нема џамије, носе у цркву свеће од воска и пале и моле се Богу. За тим се враћају кући те позивају једни друге на част. Пошто се скупе у једној кући пију ракије па после сви скупа ломе кравајчић. У чијем комаду буде пара он је залепи за таван те ту остане три дана јер и Васуљица траје три дана. Ако падне пара у комад кога госта, онда му приђе најмлађи укућанин па га пољуби у руку а гост за тим залепи пару за таван. Ако пара допадне у комад ког детета, онда га сви укућани пољубе и подигну те залепи пару за таван. — да тим одлазе сви у другу кућу и у њој то исто раде и тако редом. — Кад гости из које куће полазе онда им домаћица или ко полива да оперу руке. — После тога настаје весеље које траје три дана.

У Врањској Бањи Цигани мухамеданске вере у очи Васуљице секу бадњак као Срби у очи Божића, уносе га, у кућу и мећу на ватру, за тим по кући простиру сламу, па се деца похватају око мајке која квоче као квочка, а они пијучу као пилићи. да овим метну по неколико хлебова на гомилу, па један стане с једне стране хлебова а други с друге стране, па један другога пита: Видиш ли мер — Сад те видим по мало, а до године да Бог да нимало — одговара други. То значи сад имамо толико хлебова да те тек по мало видим преко њих, а до године, да Бог да толико, да те не видим нимало. — За Ва-

' Овај обичај оваквог питања имају многи Цигани у очи Нове Године. Вук С. Караџић у своме Српском Рјечнику код речи милати се казује ово: „Приповиједају да се у Херцеговини милају на Божић (Срби) с чесницом, т.ј. узму двојица чесницу па је окрећу