Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА БРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 967

6) Ђурђев -дан. — Ни Ђурђев дан не славе сви Цитани подједнако.

Давно досељени Цигани у Алексинцу зову овај празник Ђурђев-дан а славе га онако исто као и Нову Годину, с том само разликом што до Ђурђева-дне не једу никако јагњетине, ни сира, ни млека овчијега, нити млада лука, а на Ђурђев-дан место ћурке кољу јагње.

Давно досељени Цигани у Јагодини такође до Ђур"ђева-дне не једу ни јагњећег меса нити овчијег млека ни сира. У очи Ђурђева-дне мора свака кућа да купи јагње, које се коље на Ђурђев-дан. У петак пред Ђурђев-дан иду те беру траву ла је у очи Ђурђева-дне мећу у бакрач и загреју у води па се том водом купају. На Ђурђев-дан око 8 сата изјутра окупају се у реци најпре жене па онда људи. Понеки понесе и црвено јаје, које је добио прво од Срба на Ускрс, па се на реци помоли Богу, удари се јајетом у главу и гњурне у воду. Кад се врате с купања, наложе ватру, на њој скувају млека те га сад најпре окусе. Кад касапин закоље јагње (јер Цитани нерадо сами кољу животињу) онда обаре џигерице и црева па то мезете и пију ракије. Остатак дроба од · јагњета, се иситни па се метне у јагње и носи се у Фурунџиницу да се испече. Кад се јагње испече онда се један део подели по комшилуку а остало се остави за кућу. После ручка настаје весеље које се наставља три дана. Трећег дана у вече скупе се сви Цигани на једно место и са свирачима прођу кроз варош певајући Ђурђевску песму и уз то играјући.

' Ђурђевска песма јагодинских Цигана гласи: Ај Ђурђевданче аџиле барјамче, _АЈ Ђурђевданче, аџијо свече,

аџиле барјамче ! аџијо свече! А] кад авела Ђурђевданче 2 Кад ће опет доћи Ђурдев дан>2 Кад авела Ђурђевданче 7 кад ће доћи Ђурђевдан 2

А] са о чове са урјавде, Тада су сва деца обучена,