Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 271

— – дани

па се части с пријатељима али још ништа не једе. За то време жена спрема за ручак: киселу чорбу (шутали чорба), паприкаша (јанија), печења, колпиту им колаче (бокоља). Око 10 сати седну те ручају а после ручка легну па сви спавају. — Око три сата устају и иду на игранку (жоро). На игранци стари људи седе, пију ракију и гледају а младеж игра. — Пред мрак људи и жене иду кући да спремају вечеру а младеж остаје и игра. Старији вечерају, а млађи долазе и једу кад који огладни. — О вечери домаћин узима јагњећу главу, изломи је, извади језик и даје жени да га сакрије и чува до идућег Ђурђева дне. Језик се чува, јер се верује, да, ако се да женскоме да једе, мора волети онога ко му да и обратно кад даје женско мушкоме.' Сутра дан одмах изјутра иду једни другима на честитање. Где год дођу рекну: Батало ту лачо диве! (Срећан добар дан), на што се одговара: То је састо! (Да си здрав!). Свуда се часте ра-

кијом и кафом. — После ручка опет иду на игранку. Трећи дан проводе као и први. в) Остали празници. — Истина ретко, али тек има

Цигана који у место Ђурђева дне славе другу коју славу: Св. Николу, Св. Петку, Св. Аранђела итд. али те славе већином прослављају као и Срби што прослављају своје славе.

Но неки Цигани поред Ђурђева дне славе још по коју славу. Неки Цигани у Јагодини славе Св. Николу, и то само они који су се у болести заветовали да ће га славити ако оздраве. Пред ту славу још и посте неки 12, а неки 7 дана. За ту славу месе колач, па у очи славе забоду у колач велику воштану свећу и домаћин окади

1 Неки Цигани паде и воштану свећу о Ђурђеву дне и месе колач, па поред језика остављају још и по мало од свеће и од колача, и то мећу на болесна места на телу. (Цигани у Љубешу у срезу моравском у округу нишком).