Godišnjica Nikole Čupića

270 ГОДИШЊИЦА

У очи Ерделезе сваки домаћин купи по једно јагње и иде сам да набере дрва. До тог дана не једу ни јагњетине, ни млека, ни сира од овце, ни млада лука, а пред Ерделезе један дан посте. Сем дрва донесе домаћин још и грану од дрена с лишћем. Кад дође кући жена узима бакрач па иде на реку и с три места из реке узима воде и тако напуни бакрач. Још у бакрач меће коприве врбе, грабовог лишћа и различитих других трава које уз пут набере. Кад дође кући метне у воду још и ону грану од дрена, па бакрач метне на ватру да се греје. вода. Кад се вода угреје онда се сипа у корито па се у њој окупа најпре домаћин а за њим и сви укућани редом. Кад буде пред вече иде домаћин те донесе из врбака врбовог грања и тиме окити кућу. За тим домаћин ложи ватру у авлији па ту са женом и целом Фамилијом и гостима из комшилука седи целе ноћи, вечерају, пију, певају причају, веселе се и пуцају из пушака. — Те ноћи се девојке свлаче голе па гледају да нађу где год кола те их вуку и рекну: „Као што иде точак за точком, тако да иду момци за мном!“ или: „Као што ова кола иду за мном тако да момци иду за мном!“ Кад буде пред зору на два сата од прилике сви и мушки и женски иду у реку те се купају здравља ради. Ко би пропустио да се окупа те ноћи у реци болује целе године. Кад се врате с купања сви се опашу прућем од врбе. Неки се опасују и лозом од павита. У свитање или сам домаћин или ако он не би хтео зове касапина те му закоље јагње. Крв од јагњета остави се па се њоме сви намажу по челу. Једна се половина метне у ђувеч да се пече, а од друге се половине. готове друга јела. Џигерицу испече сам домаћин и дели је по комшилуку за душу мртвима. — За овим се скува шукљалше (млеко с пиринчем) па то домаћин подели деци до 6 година. После овога домаћин иде у кафану