Godišnjica Nikole Čupića

32 ЦРТИЦЕ

ђевића, Рајовића, Ђурића, Павловића и других Београђана. У новије време ретко се и чује име Дедија или Дедина, него се обично назива Топчидерско брдо.

Делијска чесма. Онде где је сада трокатна кућа Николе Спасића (пре Панђелова) за Турака је био делиски конак, где је седео војвода (турски старешина) који је судио Турцима ерлијама за мање ствари. Пред тим конаком била је чесма, која се звала дељијска чесма, јер су у оном конаку боравиле и делије (турски војници). Сада је чесма измештена преко пута уз плац академиски, а од ње се и оно место около зове Делијска чесма. Сам точак не знам докле ће остати, јер је само за време допуштено да се онде намести.

Докторова кула. Главна зграда данашње куће за сумануте била је имање Доктора Куниберта, који је као лекар служио Кнеза Милоша скоро две десетине година, Он је на чистом пољу врачарском, на десном брегу мокролушког потока, далеко од ондашње вароши београдске, начинио кућу, коју су Београђани прозвали Докторова кула, које јој је име остало и до данас.

Ту је он био насадио цвећа и плодна воћа, а кад су га Београђани питали што је отишао тако далеко од вароши, он је одговарао: „Биће ово некад средина Београда !“

Дорћол. Управо: дорт-јољ четири тута, раскршће. Тако су Турци звали оно раскршће, где се крсте Дубровачка улица, и улица Душанова. Од тога се онај цео крај вароши прозвао Дорћол.

Ђеризи. Има два стара ђериза или водовода којима је вода долазила у Београд.