Godišnjica Nikole Čupića

ТОПОГРАФИЈА 38

Први прима воду у врх Булбулдера. Он је озидан и затворен. Његова је вода пређе ишла преко Палилуле, кроз митрополитову башту, преко скадарске улице на Чукурчесму и на Сакачесму онамо ка Граду. Сада се вода из тога водовода стаче у резервоар на Тркалишту, па се оданде разводи у све јавне чесме на дунавској страни Београда.

Други ђериз прима воду у М. Мокром лугу, где су тако зване римске чесме: Овај није затворен него се и Мокролужани служе њиме. Вода из њега спроводи се у резервоар код Дома за напуштену децу, а оданде се разводи у јавне чесме на Савској страни.

Овај је ђериз пређе ишао преко Симићева мајура, поред војне болнице, поред Двора, па Теразијама, на Руског цара (гостионицу), па на Делиску чесму, и на Грчку краљицу (гостионицу) у Град.

Код споменика Кнеза Михаила намештена је 1891 године спона старога водовода са новим с Белих вода. Али се воде из старога водовода у нови пуштају само у великој несташици, и на врло кратко време.

Сва вода по београдским кућама долази са Белит вода !

Енглезовац. Онај део нове београдске вароши од Славије до цркве Св. Саве, и од крагујевачкога друма до онога широкога поља на истоку, зове се Енглезовац по Енглезу Макензији, који је то место купио од Ђоке Симића, и населио га. А неки то зову и Савинац, по црквици, која је дигнута у славу Св. Сави. Пре пак док је то имање припадало старом газди, звало се је Симићев мајур.

! Кажу да је овој води глава у брду Липовици, више села Мокрог луга. ГОДИШЊИЦА ХХП 8