Godišnjica Nikole Čupića

66 ДВА ПРИЛОГА

ствари пашалуком неограничено управљале Дахије и даље као и дотле. Разделивши Србију на четворо, они су поставили и своје извршне органе свуда по земљи, тако да су у ствари завели са свим нову, брзу и опаку, организапију власти свих врста. Против тога почеше устајати, готово у првом реду, и сами Турци. Познат је случај с Асан-бегом, Мехмед-агом Коњалијом и другима. Морално потпомогнути овом врстом турске опозиције, прваци се народни обратише, као што је познато, и самом Султану тужбом против Дахија. Султан Селим припрети београдским одметницима људима друге вере. Дахије протумачеше да се ту мисли на, самим царем спремљено, подизање српскога устанка.

У томе је први узрок за дахиску одлуку о Сечи Кнезова.

Други је у околности што су ухватили мнимо писмо Кнеза Алексе Ненадовића и осталих првака, управљено у Земун мајору Митезеру. О начину како су Дахије дошле до овога писма имамо два супротна казивања. По Сими Милутиновићу („Начало устанка Сербов“) писмо је ухваћено на скели остружничкој, јер се за њ сазнало с неемотреног једног причања у бараци на обали савској. По тврђењу Гаје Пантелића Воденичаревића писмо је добио познати устанички пријатељ, земунски трговац Драгутин, али је садржину писма сазнао момак Драгутинов, некакав Немац, те је прешао у Београд и Дахијама испричао садржину и поднео препис потписа. — Ми данас знамо шта треба мислити о аутентичности тога, писма као и о побудама за његов постанак. Али Дахије нису ни могле ни хтеле по њему, као делу, судити друкчије до онако како су радиле.

Та два узрока изазваше дахиску одлуку: заћи по народу, и сећи све знатније кнезове и друге прваке народне, оружје до краја покупити, и на тај начин од