Godišnjica Nikole Čupića

68 ДВА ПРИЛОГА

3.

Управо сви, и најаутентичнији, извори тврде да је стари Фоча саветовао мирољубиву одлуку али да није имао успеха. Леп пример, како се сламом ватра не гаси већ само јаче распаљује — наводе, као савет старога Фоче, и Ковачевић 1804, и Вишњић и Милутиновић 1826. године.

Доневши одлуку о истребљењу првака народних, Дахије, по једнодушном тврђењу свих извора, разаслаше на све стране улаке и писма, често с нарочитим поверљивим личностима. На тај се начин издадоше заповести муселимима и другим мањим извршиоцима, до познатих ханџија. Али се ни тиме не задовољише, већ и сами главни господари предузеше крваве излете: Мула-Јусуф узе Грочанску Нахију, Кучук-Алија се упути Нахији Јагодинској, Фочић Мехмед-ага удари преко Београдске, Ваљевске и Шабачке Нахије. О њиховим излетима имамо несумњивих података, које ћемо мало ниже навести. Нема

сумње да с таког излета није изостао ни четврти Дахија — Аганлија.

Имамо разлога за веровање да је Сеча Кнезова почела још у декембру 1808. године. Кад је Фочић Мехмедага довршивао у Ваљеву своје крваво суђење, већ су остали другови његови били у Београду, вративши се с крвава путовања. Они су тада са својим Фочом већ очекивали Мехмеда, те су му послали у Шабац поруку да похита Београду. То нам се изрично казује на неколиким местима наведених података. Кад узмемо на ум време у које се Мехмед бавио у Ваљеву и Шапцу, о чему ће мало даље бити посебнога говора, видећемо да се наша речена поставка и тиме утврђује. Према томе не само што договор и спрема за устанак падају у 1803. годину, него је и сам прави почетак устанка и Сече Кнезова у њеном завршетку. Свему томе треба додати и две савре-