Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО ГРУПИСАЊЕ 109

топличком и једном делу врањскога округа била арбанашке народности. Главни правац његова ширења ишао је низ Топлицу и Пусту Реку до ушћа ових река у Јужну Мораву. Чини ми се да су Копаоник и Јастребац са својим огранцима били унапред одредили овакво кретање арбанашког становништва, јер између њих није било на целој дужини другога пролаза на север у Жупу осим уске Јанкове Клисуре. Како је пак ово ставновништво од постанка чисто планинсмо а по занимању више сточарско него земљорадничко, то ни пространа долина Јужне Мораве није имала за њега оне примамљивости, какву је нпр. имала лрема српском земљорадничком народу. Место да га је мамила и његово ширење низ Мораву даље на север изазивала, она је, изгледа, служила као нека брана против његовог даљег кретања. Цела најезда, стога је на ушћу Топлице и ни корака преко Моравеи низ Мораву нпје учинила. Да би се приближно имао појам о ондашњем становништву овога краја ја ћу навести само један пример. Прокупачки срез имао је пре српско-турског рата 2031 српску, 74 турске, 2054 арпаутске и 200 черкеских кућа“). После рата остало је у овоме срезу 60 села потпуно пустих, а остала су исељавањем Арнаута, Турака и Черкеза знатно а нека од њих иу пола смањена. Како су Арнаути и овде живели већином по узвишенијим местима, махом на висини од 600 — 1000 м. то су се и последице њихова исељења највећма па овој висини осетиле. На погрешке, које су још онда у Србији према арбанашком становништву учињене, ја сам пре неколико година скренуо пажњу,““) а данас кад је

%) М. Ракић. Из Нове Србије. Етногр. истор. студије. Отаџбина књ. ТУ и У 1880 Београд стр. 3 — 23.

#%) Венгасе диг Чеде ипевКкипде 5пдаветлепв Ађћапа). а. К. К. сеото. Сезвезсаћ.. Улеп 1900. 5. 58 (40)