Godišnjica Nikole Čupića

110 ГОДИШЊИЦА

реч о етнографском груписању народа Балканског Полуострва, рећи ћу још нешто о овој ствари. Све готово арнаутско становништво из ових крајева прешло је после рата у данашњу Стару Србију и населило се на оном појасу, који се од Дрима у правцу ка српско-турској граници код Куршумлије пружа. Тим исељавањем Србија је изгубила много у Финансијском и политичком погледу. Отишло је из Србије становништво, од кога је сама држава морала земљу откупљивати, на коју за неколико година није ликакву порезу могла добијати. На ту земљу доселило се доцније становништво, које ју је под извесним условима добијало од државе, али јој дуго није могло плаћати ону порезу, коју би добијало од пређатњег становништва да је остало на њој. Много је већи губитак за своје грешке имала Србија на пољу политичком. Исељавањем арнаутског становништва из југо-источне Србије и његовим згушњавањем на оном делу Старе Србије, који се од северне Албаније према Куршумлији пружа, потиснуто је из ове области скоро са свим српско стоновништво, које се било овде до тада одржало. днајући да су арнаутска села у југоисточној Србији остала већином пуста, српско становништво из Старе Србије нагрне у Србију и насели цео њен југо-источни крај. Тиме је само извршена једна промена. Српски елеменат у југоисточној Србији појачан је српским елементом из Старе Србије и Црне Горе, а арнаутски у Старој“ Србији појачан је протераним Арнаутима из југо-источне Србије. Измена области између српског и арнаутског становништва појачала је с једне стране везу између арнаутског становништва у Албанији и Старој Србији а с друге стране прекинула је потпуно везу између српског становништва у Србији и Новопазарском Санџаку с једне и српског елемента јужно од скопске Црне Горе и Шар-планине у Старој Србији и Македонији, с друге стране. Утврђено