Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО ГРУПИСАЊЕ Е и1

је до сад небројно пута да један народ у етнографском погледу не може пропасти док живи у компактној маси, непоцепан на ситне гомилице. Чим његова целина почне да се парча, знак је да народ иде својој пропасти. Тако је било и са српским становништвом јужно од Шар-планине. За време старе српске државе, оно је било не само у политичкој и етнографској целини и заједници с осталим српским становништвом северно од Шар-планине, него је донекле с њим сачињавало и етнографско језгро српског племена на Балканском Полуострву. Ширењем арнаутског елемента у северо-источном правцу прекинута је дотадања веза између јужног и северног дела српског стаповништва а тиме је у исто време онај део на југу био знатно ослабљен и осуђен на пропадање. Што пак он није до данас са свим пропао има се приписати једино околности, што народности, које су са њим у додиру стајале нису биле културпо јаче од њега.

_ Последице оваквог етнографског цепања српске народности показале су се на првом месту у заблуди великог дела етнографа странаца, који су писали етнографске расправе и издавали етнографске карте Балканског Полуострва без довољног познавања језика, жикота и обичаја његових народа. У место да се уочи право стање ствари и арнаутски клин, који се с југо-запада увлачи између северног и јужног дела српског становништва, ехватили и преставили на својим картама као такав, они су га узимали као јужну границу српског елемента и на картама превлачили су српском бојом само оно, што лежи северно од њега а све словенско становништво јужно од њега означавали су као бугарски елеменат. Прве погрсшке, учињене у овом погледу, понављале су се и доцније непрестано, стварајући у страном научном свету убеђење да се српски елеменат протеже на југ само до Косова. Тек у последње време, од кад је интересовање за етпо-