Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО ГРУПИСАЊЕ 18

кане по планинама јужне и источне Србије, по Балкану и Рили, по Родопи, Пирињу и другим планинама у Источној Румелији и источној Македонији.

Ја сам горе напоменуо да се једна народност у етнографском погледу може дуго одржати само тако, ако није другим народностима распарчана на ситне гомилице, ако, дакле, живи у једној компактној целини. Овде пак с аромунском народношћу имамо случај потпуне етнографске раскомаданости, па ипак она се близу две хиљаде година одржава на Балканском Полуострву као засебна народност. Овој појави узрок је на првом месту повученост аромунског становништва у планине а има и нечега етничког у томе. Имао сам прилике више пута да обиђем „Цинцаре“ по нашим планинама у југо-источној Србији, па сам се уверио да се нерадо мешају са Србима, који лети такође по тим планинама живе. Има цинцарских породица које по 20—25 год. излазе преко лета стално на исте планине па нису у стању да кажу штогод ни о најближим суседним српским бачијама и њиховим сопственицима. Истина је да ни Срби о њима никад добро не мисле и не говоре. Слабо мешање, управо стално туђење од становништва оне народности у којој живе, помогло је Аромунима да се тако дуго одрже и сачувају у етнографском погледу.

И на северо-западној страни Балканског Полуострва, у динарском планинском систему било је такође јаких орографских утицаја на етнографске прилике тога краја. Пре него изнесемо те утицаје и њихове последице потребно је учинити једну напомену од општег значаја. Од најстаријих времена па скоро до половине 15. века Средоземно Море било је најглавније и скоро једино пловидбено море у Европи. Балканско Полуострво лежало је тада цело у сфери овога мора и било је изложено етнографским и културним утицајима народа, који

ТОДИШЊИЦА ХХЈУ а