Godišnjica Nikole Čupića

114 _ ТОДИШЊИЦА

су једни за другима њиме господарили. Ти утицаји били су у почетку грчки, за тим римски и на послетку италијански. Први су долазили унутра на Полуострво с југа уздужним речним долинама и имали су великога успеха. У краљевини Србији и кнежевини Бугарској нису данас јаки, али у Старој Србији а нарочито у Македонији одржали су се врло много. Са римским и итагијанским утицајима стоји са свим друкчије. Њихов пут унутра на полуострво ишао је уским попречним долинама и преко рђавих планинских превоја динарског и албанског планинског система. Област с које су долазили, а то је Јадранско Море, била је одвојена од области, на коју су струјали. Отуда и видимо да ови утицаји у врло кратком року после премештања главног саобраћаја у моравско-маричку и моравеско-вардарску долину ишчезавају скоро са свим. Али што нарочито има овде да се истакне, то је, да је западна планинска страна Балканског Полуострва, преко које је овај саобраћај ишао, остала у етнографском погледу чистија од италијанштине него који било други његов део унутра. Она је била, за све време прелазна област и ништа више. Али не треба заборавити да је поред ове добре стране за српско племе имала према њему и једну рђаву страну, јер у колико га је у етнографском погледу чувала у толико му је у политичком погледу била стална сметња. Познато нам је из наше историје да је у овим планинским пределима била скоро увек по која српска државица, коју је тешко било натерати да уђе у границе српске државе источно од динарских и албанских планинских ланаца. Знамо, исто тако, да су понеки делови обале Јадранског Мора били доста дуго у рукама српских владара, па ипак политичко тежиште српске државе није никада преношено из унутрашњости полуострва на ове обале. Српски народ, који живи од досељења у приморским областима Јадранског