Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО ГРУПИСАЊЕ (1

стема, који је с југа ове реке. Исто тако и јужна граница влашког становништва у северо-источној Србији пада тачно по овој реци. По планинама између Кривовирскот Тимока и Дунава живе поред Влаха и Срби али први су

у већини. Они су у почетку насељавали само планине и њихове падине а доцније су почели да се спуштају на

исток према Неготину и Зајечару у брежуљкасти предео Црне Реке и на запад према Свилајинцу и Пожаревцу у долину Мораве. Румунска народност броји данас у Србији преко 150.000 душа. Према податцима, које сам пре две године изнео у „Чупићевој Годишњици“, види се да је њен стварни прираштај знатно већи пего код Срба у томе крају. Још тада сам нагласио да је српски живаљ између Кривовирског Тимока, Мораве и Дунава у опасности да буде потпуно повлашен. Опасност је у толико већа, што румунски елеменат стоји у широкој географској и јакој етнографској вези са румунским становништвом у Влашкој и што му из Влашке и Трансилванских Алпа придолази непрестано поткрепљење, те га стално одржава у етнографској свежини. Ово појачавање румунског елемента у источној Србији има донекле узрока и у бољим привредно-економским приликама сељака у Србији него у Румунији, због чега се младе девојке из Влашке удају радије у Србију, те тиме повећавају онај део становништва који је од највећег утицаја на прираштај. Појачавање румунског елемента бива донекле и на рачун српског становништва. Опште је тврђење учитеља и свештеника у целој северо-источној Србији да влашка девојка, која се уда у српску кућу, порумуни за неколико година целу кућу, као и то да српска девојка, која оде у влашку кућу, научи влашки и заборави српски за неколико година. Лично сам се уверио да овде има знатну улогу и политичка агитација. Румунска деца, која су научила српски у школи, не одговарају скоро никако, кад се нешто