Godišnjica Nikole Čupića

118 ГОДИШЊИЦА

српски питају, а чим се упитају румунски, она ступају у разговор и одговарају на сва питања. Томе их уче родитељи код куће. Судови и полицијске власти имају често муке док натерају понекога Влаха, који зна српски, да им на питање српски одговори. Он се упорно устеже чак и онда, кад долази к њима и својим приватним послом. Али правда захтева да речемо да им и српске власти са својим тумачима иду на руку да избегавају разговор на српском језику.

Главна ствар, на коју сам овде хтео скренути пажњу, јесте етнографска улога карпатског планинског система на Балканском Полуострву, која се састоји у преношењу румунског елемента на ову страну Дунава. Она пада у очи нарочито кад се упореди северо-источна Орбија, на којој се простиру Карпати са северо-западном Бугарском, на којој нема карпатских планина. Овамо су Карпати и у њима румунска народност, онамо нема Карпата, али ни румунско становништво није заступљено у великом броју. Па и оно, што га има, насељено је у ономе куту између Дунава и Тимока, дакле у непосредној близини Карпата и њихових огранака.

Напослетку да разгледамо етнографски и културни значај речних долина на Балканском Полуострву. У овом погледу нарочиту пажњу заслужују долине, које се пружају од Дунава и Саве на југ и југо-исток. Њих има више, како од Саве тако и од Дунава, али њихов етнографски и културни значај толико су различити да се оне једва могу међу собом поредити. Најзнатније у сваком погледу још од најстаријих времена јесу моравско-нитавско-маричка и моравеко-вардарска долина. Ове две долине биле су, како се чини, од пресудног значаја при насељењу и ширењу српског и бугарског становништва на Балканском Полуострву. Оне су одредиле главне правце њихова уздужног распростирања, оне су у ранијим и