Godišnjica Nikole Čupića

% > ДЕВЕТ ПРИЛОГА 185 и Оресту Милеру и Гаичману, а додаје да се залуд обраћао и још неком лицу које ће на другом месту именовати. Предговор је потписан у „Св. Петрограду дне 31. Децембра 1869.“ Већ се на натписном листу може читати: „Чист приход одређен је за сироте и удовице јунака павших борећи се за србеку слободу у рату против Турака, 1862. године у Црној Гори и Херцеговини.“ Преводилац сматра „Слово“ „пајважнијим спомеником старо-руске књижевности“ који се „може по својој вриједности уподобити „Краљодворском рукопису.““

После предговора долази увод где су историски и географски подаци, потребни за разумевање самога спева. Разуме се да је све на основу руске литературе о томе али Медић не пропушта прилике обратити пажњу и на тумачења и коментарисања Људевита Гаја.

После свега је ориђинална песма „Вили“ — шеснаест строфа по четири осмосложна стиха. Песник се сећа српскога Косова које пореди с руским разбојиштима. У опште је цела ова песма у складу са словенским осећањем преводиочевим.

Само је „Слово“ подељено овако: [1 Попијевка са 12 строфа и 11 напомена; Ц Помрчина сунца — 37 строфа, 12 напомена; 1 Побједа — 20 строфа, 9 напомена; ТУ Спомињање пјевца о грађанским ратовима — 128 стр. 7 н; У Побједа Половчана над Русима 11 стр., 4 нљ; УГ Плач ијесника — 24 стр. 8 на; УП Сан кнеза Светослава — 38 стр., 10 н; УШ Позив на кнезове — 28 стр., 17 н. 1Х Успомена старог вријемена — 28 стр., 18 н,; Х Плач Јарославне — 16 стр., 2 н; ХГ Бјегство Игора — 26 стр.,8 на ХП Повратак у домовину — 10 стр. 8 н.

Препев Медићев има, дакле, свега 252 строфе по четири стиха или укупно 1008 осмосложних стихова и 104 напомене.