Godišnjica Nikole Čupića

184 ГОДИШЊИЦА

стима помен Бојана певача. Такођер по Ербену речи „Карна и Жла“ не сматра као имена половачких војвода већ као синониме рата и свађе. За текст при крају нарочито изјављује да је преведен по читању Ербенову.

Не може се рећи да је овим трудом Острожинскога популарисано код српских читалаца „Слово“. Он је радио с више палеографске и филолошке педантности а с мање поетскога одушевљења. Али кад већ српска књижевност има и чисто поетских радова по том предмету, онда је овај тежак посао Острожинскога ипак нека допуна што бољем познавању овога старог поетског списа руског.

„Не би ли нам лијепо било, браћо, начети старими словеси трудних повјести о пуку (војни) Игореву, Игора Светослављића. Начети се тој пјесми по бивању овога времена, а не по замишљању Бојанову. Бојан бо вјешти ако кому хотијаше пјесни творити, то разтекаше се мишњу по дрвљу, сјерим (мрким) вуком по земљи, сивим орлом под облаке. Помињаше бо ријеч првих времена бојева...“

Тако почиње Острожинеки свој превод, и ужививши се у такав начин казивања, он му постаје све вернији а с тим и превод његов све тежи.

ж

Године 1870. штампана је у Петрограду, у штампарији Царске Академије, књига Слово о полку Игоревом или Шјесма о Игоревој чети. Шревео и објаснио Данило Медић. — В. 8' стр. 69.

Преводилац изјављује у предговору како се држао ориђинала и „с поетичне стране најврснијег“ превода Николе Васиљевића Гербеља. На свом је послу провео, вели, три године. Гербељ му је био „са свим на руци“ па му је и многа места објаснио. Осем тога захваљује