Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 137

И другијем дивљим птицам Што по блату живећ' блуде

Нити да га глође соко, Нити гавран тица врана, Нит' да буде погубљено Од невјерних Половчана.

По смислу ориђинала тежиште је у казивању како Руси нису ником добром од зла и напасти.

Слабо је према ориђиналу:

Далеко је руска земља, Родна мајка, мила страна... И крије се нашем оку Преко гора и кургана.

Свршетак причања о погибији руској изведен је потпуно песнички и ако уз неку неправилност стихова:

Ту се нагну смртна чаша, Ал' не хвати рујног вина, Да се гости дочекају

И почасти их дружина.

Зато наша сва дружина Да угости свога госта

Проли крвцу за слободу И на бојном пољу оста.

Невесело трава ниче; Црна земља сузе рони, А од туге јавор млади Свој огранак к земљи клони.

днатна је развученост у одговору бољара на сан кнеза Светослава а тако исто и завршетак деветога одељка.