Godišnjica Nikole Čupića

138 ГОДИШЊИЦА

Цео се спев свршује строфама :

Слава кнезу и војводи, : И јуначком свему роду: Светославићу Игору,

И „буј туру“ Всеволоду;

Слава храброј их дружини, И у рату и у миру,

Слава сину Игореву Јуначкоме Владимиру;

Слава кнезу и војводи,

Што поведе храбру чету,

Да заштити отачбину,

И Христову вјеру свету. Амин.

ж

Напомињући како је „Слово о полку Итгореву“ достојно да га препева на нови руски језик Пушкин, Данило Медић вели како би било „полезно и за нас“ да га је превео Гундулић, Његош, Кукуљевић, Мажуранић или који други велики пјесник.“ То је Медић рекао при крају 1869, а није ни слутио да је можда на тридесет година пре тога на исту мисао долазио Његош и да је на том послу нешто и кушао.

Данас веђ с прилично основа можемо рећи да је песник Петар Петровић Његош у прво доба свога књижевног рада, у доба које је згодно карактерисано као време учења његова, доста преводио. Научивши руски, он је жељно читао и руске и туђе на тај језик преведене песнике. Господар у стиху и речи, Његош је могао ту своју лектиру преводити на српски лако — било као пробу своје спреме било с књижевним интересом и претензијама. Из тога је доба његов почетак превода