Godišnjica Nikole Čupića

ки ДЕВЕТ ПРИЛОГА 149 љања своји званични дела занимао се и са списивањем дела за изображеније и поправленије нарави народа Србеког, и осим тога у призренију просвете народне тако му је дух народа србеког добро познат, да ће он ако од стране Правитељства подпомаган буде, велике ползе изображенију народном принети.“

Најзад имамо у том листу и мало корекције онога "што је о Поповићу раније писано. Он је „у Години 1840-ој позван у Србију за професора Правословни Наука при Лицеуму, и потврђен најпре привремено Указом Књажеским од 16. Нојемвра исте године ВЉ 2770. на то званије а после и дјејствително.“ На питање: „кад је у садање званије ступио“ вели се: „Суштествовавшим Привременим Правленијем — постављен је, да дужности Началника попечитељства Просвештенија, извршује; а Указом Књажеским од 25. октомвра 1842. г. Вљ~ 10. потврђен је за дјејствителног Началника.“ То „привремено правленије“ јесте влада која је управљала Србијом од одласка кнеза Михаила до избора кнеза Александра, а председник јој је био Аврам Петронијевић.

Према томе је погрешно што се у М. Ђ. Милићевића „Поменику“ (стр. 564) вели за Поповића: „1840 пређе у Београд, где је најпре постао професор права у младом лицеуму српском, а 16. новембра начелник у понечитељству просвете.“ Као што се из кондуито његове види, он је тога дана тек утврђен за професора а начелник је постао скоро две године доцније. — Један део ове кондуите саопштио је Љ. Стојановић у Ш књ. С. К. Задруге.

9

Е

О песми „Спомен Видов-дана“

Скромни Лицеј у Крагујевцу бејаше привлачне снаге за млађе учене људе који су из Угарске прела-