Godišnjica Nikole Čupića

150 ГОДИШЊИЦА

зили у Србију с намером да у њој остану. Крагујевац је успешно конкурисао Београду, па га јеу нечем и превазилазио. Он је имао и позоришних представа и више и бољих но Београд. Колонија младих професора и других њихових пријатеља чиновника живљаше у веселој заједници. То стање најбоље карактерише овај Факат. У Крагујевцу је била особита лепотица Мара, кћи Марка Сарајлије. О њеној су лепоти певале песме и далеко ван Крагујевца. Њу испроси најлепши човек професор Вукашин Радишић, млади песник и књижевник. Ректор Лицеја Атанасије Николић сматрао је за дужност да о свему томе јави и Попечитељству Просвештенија са додатком да су се на прошевини славно провели и да су у весељу остали до толико и толико сахати по акшаму. На то је Попечитељство донело своје решење које се и данас може прочитати али не и наштампати... У том је Крагујевцу провео, као професор лицејски, кратко време и Јован С. Поповић.

Други професор бејаше Исидор Стојановић, такођер песник.

Може бити да је ривалетва било и међу њима самима, али је оно подстицано нарочито учешћем њихових колега у расправи питања: ко је у лирици већи песник од њих двојице2

Ствар је најзад дошла дотле да је при једној свечаној гозб" Стојановић предложио утакмицу... Иде Видов дан, рече он, па нека обојица испевају по једну пригодну песму о томе дану. Предлог је био примљен. Дошао је најзад и рок. Поповић је предао свој „Спомен Видова дана,“ песму испевану „15. јунија 1941.“ Стојановић је своје стихове сам прочитао. Штедећи осетљивост иначе даровитог, вредног и симпатичног Стојановића, судије не донесоше никакве одлуке, али се више