Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 158

Џа што ће ти да до краја сазнаш 2 Учи друго, има јоште доста Чега не знаш — а ја ни толико.

Симеон Милутинов САРАЈЛИЈА

Читалац, без сумње, разуме и Џоповићево питање и Милутиновићев одговор, а сећа се да су Милутин и Анђелија родитељи Симини. Без сумње види како ово питање показује природу и карактер једнога а одговор другога песника.

Тако написано „изјашњење“ однесе Сима и ћутећи спусти пред Стерију на сто па оде своме послу. ;

Не зна се да ли је било од тога какве последице. Највероватније је да је све остало при. овој шали двојице заслужних песника и књижевника.

Причајући ту епизодицу и наводећи стихове на: изуст, Симин син, пок. проф. Драгиша Милутиновић, обично је поносито додавао: „Као што видите, није Сима никад дужан остао !“

4. Мештампане песме

Наводимо овде две нештампане и, по томе, непознате песме песника „Даворја“. Јесу ли и оне намењене биле другој „части“ те збирке, не знамо. Оне су из архиве уредништва „Седмице“ с назначењем да су „две непечатане песме Ј. С. Поповића.“

Прва је:

Душанов сабор пред Жичом

Судбине србске знамења славе пуне

Стегова знаци и царске светле круне,

И све што силно, витешки беше теже —

У празном праху, Жичо, смрвљени сада леже.