Godišnjica Nikole Čupića

154 ГОДИШЊИЦА

Јутро је свануло лепо; облака нема, магле —

Победне чете бојне у равно поље нагле,

Стегови гордо лете, к'о крила с'вијају,

Крстови са њи златни чудесно сијају.

Панцири, мачи, сабље, железна копља јака

На груд'ма, руди трепте безбрижни див-јунака.

Чекају цара моћна, и све ће у ред стати,

Душана ето Силног, сјајан га сабор прати,

Коњици земљу бију, бацају пену с уста,

Немају мира — скоро остаће Жича пуста.

Патријар с крстом светим благослов војсци дели, 5 Сваког су славе ратне таласи већ занели.

Још мало само ево, и Душан с војском оде,

А Жича празна оста, не чује њине 'оде,

Тек само црно-смерни иноци с уста бледи

Молитве шаљу да он Маџаре сад победи.

Све је већ прошло, мети ал' стигло људско није,

У праху слава ено негдашња сад се вије,

Времена зубом све се измрви, строши, тлачи —

Народе, с певцем твојим, ах, плачи, болно плачи !

Друга гласи: Надписи

1, Гордост није нигда дика, Ни је срећан ко је своји Знаш, и празна слама често На кровови кутњи стоји.

2: Свакоме је судба дала пута права Магарица лава тек не обећава.