Godišnjica Nikole Čupića

156 ГОДИШЊИЦА

„Српска књижевност још нема расправе ни студије о животу Николе Боројевића, песника који је био глава старијим лиричарима онда кад је Змај Јован Јовановић повео ново коло следбеника Бранкових.

„Она нема ни зборника песама његових.“

Боројевићев сонет Бранку примљен је врло лепо, али је све друго остало како је и дотле било.

Имајући за онај мах потребу да нагласим везу која је постојала између два паса песничка, ја сам се тада ограничио само на саопштење тога сонета. Као допуну ономе што је од Боројевића остало нештампано саопштавам овде још две песме његове. Прва је са свим у складу с оним што је он певао о српским обичајима и новинама које се у њих уносе, а друга је допуна зборнику његова лирско-идилскога певања. Оне гласе:

Џитање виле

У позорје јутрос рано Велебитска вила

Савила је неуморна Своја вита крила.

Па ми збори: „Мој песниче ! „Про'ше наши дани,

„Нитко за нас већ не јаје, „Е'о за снијег од лани.“

з

„Фоице т' лире попуцују, „Самртнички даси, „Твом народу сад пјевају „Другојачиј' гласи.“

„Мјесто струне, или јеке „Старинскога звона,

„Сад се чују други гласи „Напредног бонтона,“