Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 155

+ Књижество нам напредује! од свуда се чује, Е, па доста! цвет се сломи од силне олује.

4. Ја те никад нећу гордељивцем звати Ал' ни скромност није теби била мати. Кад би знао душу што најлепше кити2 Добро је по кадшто нешто изгубити!

ТУ Никола Боројевић

У [У књизи „Кола“ 1902. саопштио сам један сонет којим је Никола Боројевић (1796—1872) ожалио смрт Бранка Раднчевића. Тада сам, поред осталога, казао: „Мало нас је, и не стижемо свуда и свагда у прави час — а време иде вечитим током својим. Зато нам нова, 1908, у јубилејним моментима тако богата, година не даје прилике за сећање на некада добро знаног и по заслузи цењеног песника — Николу Боројевића.

„Стогодишњица је његова рођења прошла пре шест година — јер је Боројевић рођен у Оточцу 1796. Она је минула неопажена.

„Прошла је и педесета и шесета годана од како је Боројевића добила српска књига — јер је он започео певање у јавности 1837.

„Ове се (1902) године навршила тридесето-летница од смрти песникове — јер је Боројевић преминуо, у дубокој старости, 28. Фебруара 1872 године у Карловцу (Горњем).

„Све је то прошло неопажено — у књижевности неспоменуто.