Godišnjica Nikole Čupića

158 ГОДИШЊИЦА

М Никанор Грујић

Преухитрен је био суд који је о поезији Никанора Грујића (1810—1887) рекао Свет. Вуловић 1876 године како „песмама својим није стао на песничку висину,“ због чега „неће имати места у историји српске литературе“ (Српска читанка, 111). Песник „Светога Саве“ и других песама које су живо утицале на своје доба, бавио се о поезији до саме смрти своје. Из потоњега доба његова певања наводе се овде три прилога, три песме које нису до сада штампане.

Спомен

Сад сам топлу милост осетио, Душа моја опет радост свати, А спомени оживљеше стари

— Ко ће тицу-мис'о уздржати!

Дивио доба којим душа плива!

Красно ли се гн'јездо жељи свило ! Ал' су ведре успомене миле!

Што је давно — к'о да ј' јучер било!

Па и јесте јучер — од тога ме До сад дели само тама ноћи! Јесте јучер — али ко ће само Ране дане тако трубит' моћи 2

Спомен један изнесе ми сада Лепо доба из минула раја,

Што га л'јета претрпаше летом

— Ноћи, ноћи! ал' ми дуго траја !