Godišnjica Nikole Čupića

160 ГОДИШЊИЦА

Причаће ми тугу у путника тог Што му душу тишта са удеса злог.

Причаће ми млоге радости и јаде, Саломљену в'јеру, покошене наде.

Тешко ће ми бити слушал' причу ту, У тренућу једном сносећ' судбу сву.

Ја сам давно путник тај што носи јад, Ја сам онај који жићу бејах рад.

И крај гроба свога, берућ' стручак цвјетка, Пјевам пјесму своју немилог свршетка.

М/ Стефан Цуца

Бајронизам Стефана А. Перовића Цуце Црногорца, нећака и поетског подражаваоца владике Рада, показује се и овом песмом из архиве уредника „Подунавке“ . и „Српских Новина“ Милоша Поповића.

Данђ

На Истоку небо руди, ево зоре како зори,

Тоште мало — што би сљ тамомђ у пламену огњу тори. Гори, пламти, те сажежи царство цара пакленога,

Некљ у огнђу истражи се биће беса вечитога !

Ал светђ прје ти намђ реци, Дане што те Изтокљ дав,. Шта намђ носишљђ 2 радостљ, жалостђ, кобљ ил' тугу, уздисав 2 'И досадљ ми освиташе толи дневи иза ноћи,

Ал' у нљима не биаше духу лека ни помоћи.

Ти си варливђ, варашђ лоде — па нека им тако буде! Али чему мене мислишљ обманљиват' опетђ тудег

Знам ти племе... другомђ свето, али мени крвавђ васђ си! Желђомљ вдномљ поздравламђ те: понајзаднби мени да си