Godišnjica Nikole Čupića

178 ГОДИШЊИЦА

Девојачки лов“ је, како сам Јоаким каже, Коцебуов Рпајатд, та „покладна лакрдија (ете ЕКазбтасћезроззе) или „шаљива игра за сваривање“ (Глмефарјеј #иг Фе Уетдапипе) како је сам Коцебу назива,“ грубо истесана, небираним средствима изведена и на брзу руку рађена шала његова, једна од најгорих ствари овог у главном вештог али често небрежљивог писца комедија. Уживајући пуне симпатије публике и потпуно утврђен књижевни глас увек забавнога позоришног писца, Коцебу је, у својој великој потреби драмеке продукције, каткада, радио и сувише олако, писао драме без икаквих литерарних скрупула; набацивао појаву за појавом и чин за чином који тек у главном могу имати нешто логике и смисла; стварао ситуације ма какве по вероватности и укусу, не зазирући ни од тривиалности; састављао их и везивао на екстравагантне начине, само да колико толико представљају једну непрекидну радњу; уносио у њих најлакшу и најнеотменију шалу и циљао с њима на најјеФтиније ефекте; уопште радио комад само да уве-

' „Девојачки лов“ је промењен а не преведен наслов. „Пег ХИ фапс“ значи: ветрогоња, лакомислен човек; њиме је Коцебу ммслио на свота Фрица Велингхорста, као што је Молиер сличним насловом (17 Ебоџга хтео да означи свога Лелија. — Мадетић (Грађа, 148) помиње да се 23 априла 1863 играо у Београду: „Ветрогоња, шаљива игра у три раздела, од Коцебуа, превео Дим. Јоксић“. Ова Коцебуова комедија, за коју Малетић додаје да „не заслужује спомена у драмској литератури, због оскудице у моралу“, биће по свој прилици ет ТУУДајатд, и ми овде можемо констатовати оно што смо једанпут раније помињали (0. К. Гласник, 1902, у, 360) да је доста комада које је Јоаким оставио преведене у рукопису, имало ту „срећу“ да буду понова од других превођени.

2 „ет У'мајапд 136 лов еше ЕКазтасћевРозве пада з01 алећ дитећацз уеЊег плећез уогзбеПеп“ (Тћеалћет џђоп А. '. Кобгеђие, УТ Вапа, 1840, предговор комаду: Пег Ота уоп Вигеџпд, стр. 188). — „Пет У'тајапа, Ела Газеврте] Еиг фее Уегдапипо ја дгеј Ап2нсеп. Етвећјеп 17975 (Тћеафет ђоп А. у. Кобгебне, УГ Ва, 1540).