Godišnjica Nikole Čupića

пр ОНИ

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА · 179 сели и забави доброћудне и гојазне бечке „биргере“ који долазе у позориште после добре и масне вечере да се грохотом исмеју, и који, и кад би знали за отменију шалу и Финији књижевни укус, не би ипак ништа могли за-

- мерити свом старом и верном „увеселитељу“ како су они

сматрали Коцебуа. Једна од таквих комедија је и ова коју је Јоаким превео. Да је не причамо на дугачко и не излажемо њен цео врло заплетени заплет, у њој се љубавна историја младога лакомисленога барона Фрица Велингхорста и мале Нанице Брумбахове, и дипаз-комична историја удаје сентименталне госпође Брумбах, Наничине матере, која, мислећи да је удовица, једнако трчи за приликама да се уда док на крају комада не позна свога старога живога мужа у Феликсу, учитељу Фрицову; у њој су, дакле, те две паралелне историје представљене са стотину којекако мотивисаних забуна, неспоразума, аш рго дио, са свима фантастичним ситуацијама вулгарних позоришних лакрдија. Ту се Фриц „само да би се састао с Наницом и оженио се њом, прерушава час у берберина, час у старога инвалида с дрвеном ногом, час у сироту жену коју је изневерио некакав Пифелберг, просилац госпође Брумбах; ту он лаже, измишља, казује што му најлуђе падне на памет само да се извуче из клопке у коју је лакомислено упао, изјављује љубав својој будућој ташти, прави се ванбрачни син њених просилаца; ту и он и друга лица у комаду отимају девојке, ускачу ноћу кроз прозор, траже се по мраку и грле кога не треба, улећу у официрска наручја у место девојачких, падају у несвест, крију се по неким тајанственим собама, пролазе невидљиво кроз неке непознате ходнике итд. А све је то зачињено једним хумором који покаткад изгледа да је из Шнајдерског калфе. Ово је, додајмо, први комад Коцебуов на који у овој расправи наилазимо; сетимо се

12