Godišnjica Nikole Čupića

188 ГОДИШЊИЦА ланда (рођ. 1759 + 1814), једнога од главних последника Лесингових који је радио „у правцу овога реформатора немачке драме, али без његовог стварачког духа“, творца „породичне драме“ као што је Лесинт био творац „грађанске трагедије“, и писца који се и данас цени ако не много а оно више него његов савременик Коцебу; с правом, у осталом. Ифланд је имао каткада и бољих комада у којима је, по Гетеовим речима, „излазио из прозе у идеалност,“ као што је имао и већи број ефектних и драматичних комада којима је „два човечја века привлачио публику“, и његов глас утврђен је у историјама књижевности, и ако је он у позоришном свету скоро сасвим заборављен. ј

Драма о којој је овде реч, и која носи наслов Пет Уефетањ, безначајна је; то је пригодна драма коју је Итланд писао 1798 о светковини у част прускога краља Фридриха Виљема Ш (1797—1840), који је мало времена раније ступио на престо. Јоаким јој је тај свечани карактер задржао али га применио на политичко стање своје земље, заменио прускога краља царем аустриским, Фридриха Виљема Ш Фрањом | (1806—-1885). Јоаким је, по свом обичају и имена личности у комаду променио, само не срећно. У ИФланда и имена значе нешто. Главна лица, отац и син који се у Јоакима зову Дача и Макса, имају имена Фридрих Вернан и Виљем Вернан, и тиме је учињена алузија на онога који се комадом има прославити; то је исто учињено и именом девојке која полази за Виљема и која се зове Лујза (у Јоакима, Јелка), а тако се звала и

1 Пет Уефетат, Зећацзрте] та 1 Аштисе. У'игде 1798 деп 6 Јан зит Ниш оппезтелег дез Кбшов Епедлећ Ућећа ПТ па Кбтоћсћеп Мабопа!-Тћеајег 21 Вегћт ашсевићи«. (ТЛлеафет роп Анд. Рић. ТГЛата. Егзђе уоПаапа Апзе. УУлеп.1848. Ва. ХЛ).