Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 187 пао Михаило Витковић 1830 под насловом Љертва на смерт, а после са извесним прерадама Милан Симић 1878 под насловом Очајник.“

После ова два комада, Јоаким је дао Старог војака (1816, 1 чин). То је сеоска идила са политичким тенденцијама лојалности и оданости цару и властима и тенденцијама патриотским. Интриге у Бој и нема скоро. Стари Дача, сеоски кнез, „стари војак“, даје оставку на кнештво и „предикује“ симетрично распоређеним по позорници сељацима и сељанкама о цару и дужности према њему. Народ онда изабере за кнеза његова сина Максу, који је тако исто честит као и овај и рану добио бранећи цара. Уз то, добар газда сеоски Момир даје своју кћер Јелку Макси за жену, и говори јој да се угледа на царицу, која „има често њену децу на рукама.“ Све се заврши химнама „благом императору Францу первом“ и српском народу.

Ни та драма, и ако посрбљена у тенденцији својој, није Јоакимова. То је драма познатога и некад јако хваљенога немачкога драматичара Августа Виљема ИФ-

1! „Витковић Мигхг. Жертва на смертђ, позоришна игра у 2 дђиств. отђ Августа Коцебуа, с нЂмеце. на сербски езмкљ иреведена, трошкомљ Матице Сербске. У Будиму 1830.“ (Новаковић, Срп. библиогр. бр. 768; Зајатћ, бевећ. а. 55851. 146. Ш. 408; Апате, Ријеу. ђејебт. 51).

2 Ћ. Малетић бележи да се 13 априла 1878 играо у Београду „ Очајник, позор. игра у 3 чина, по Коцебуовом Орјетоад превео п прерадио М. А. Симић,“ и додаје да, што се прераде тиче, у ствари у комаду „није ништа прерађено што би делу дало други карактер,... заплет,... грађу,... карактере,... етект...; само је језик поправљен (Малетић Грађа, 720, 831).

3 Старни Волкљ. Едно швно позорице у едномљ дђиствио ааданно Јаатмомљ Ввичемљ, У Бвдимв Граде. Печатанно вљ СлавеноСербскон 1 восточнихљ прочихљ ламковљ Печатни Кралевскаго Всеу.“ чилишца Пештанскаго. 1816. 50, Листи 15 непагинов, — Рки. је својина Народне Библиотеке.