Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 209

учитељски одношај према деци с одношајем цара према поданицима, и цар га слуша, и поштује, и каже му: „ти си муж! ти се мени допадаш, ми ћемо од сад по"чешће и подуго се овако разговарати (У, 5).“ Један младић који је сушта скромност, одбија све службе које му дар однекуд милостиво нуди, и то за то што му је то мало а он тражи више, п цар, дирнут тим „благородним захтевањем“ његовим, каже му: „похваљујем то твоје честољубије“ (У, 8), итд. Џуно има тако беемислено наивних, сулудо детињастих, комично афектираних ствари у овом комаду; пуно све такве врсте нежних и лепих црта код личности у којима писац гледа узор поштења и интелигенције. С Кратером ми смо одиста у другом једном свету, у свету триста пута безазленијем и сесмисленијем него што је онај у најидилекијим приповеткама из пастирског живота.

Да бар такво пдилично цртање одговара предмету који је изабран! Али ни то није, напротив. Кратер је "идилисао баш оне личности које најмање права имају на то идилисање. Предмет његове Дјевице из Маршенбурга је историски догађај, женидба Џетра Великог Катарином, а бар историја је тачно забслежила тај догађај, бар Катарину 1 познајемо каква је била. Рођена негде у Шведској од сиромашних родитеља, склоњена код пастора Глика у Мариенбургу у Лифландији, удата за неког шведског драгона који набрзо погибе, ова будућа царица, пошто Руси освојите Мариснбург, постаде најпре милосница генерала Баусра, после слушкиња у државног министра Менчикова, затим милосница Петра Великог и напослетку жена његова. А да вилите шта је Кратер од ње учини)! Та „дјевица из Марненбурга“ (јер је та „левица“ Латарина) пре свега, у њега није никако «ила удата, и њен драгон био је само невини „љубезник“ њен (П, 8); Бауср је само „человјскољу-

ГОДИШЊИЦА ХХЛУ 14