Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 218

Стана говори, повереница Паункина, али Вучета викну на њу: „куш, змијо отрована“, и онда лупне ногом, а четири, не зна се зашто преобучена служитеља појаве се, и одведу обе девојке у тамницу у Куприју. После тога, враћају се из рата Бранко и Миленко с целом војском; са свим супротно „сербском сердарском обичају“, Вучета неће да отвори градску капију. Ови, са „смолним ватреним сумпорачама“, нападну на Јагодину, и после кратког боја победе Вучету. Сад настаје испит овога (има два испита управо, али ми ћемо их уједно испричати) где је Паунка итд. „говори, красни жабонадувени сердаре“, каже му Бранко, који је главни судија. У то долазе „два непозната сердара“ п оптужују Вучету за хапшење Џаункино итд.; то су преобучени Паунка и Драго, онај слуга Вучетин који је доносио лажно писмо и у опште радио против Џаунке, па се сад покајао. Судија тражи доказе од Драга, а Драго скине калпак сердарски и каже: „гледајте, ја нисам никакав сердар ербо ја сам овај калпак позајмио“; скине калпак и Паунка, и "онда настане опште познање, грљење и љубљење. Остаје само да се пресуди Вучети; пресуде му да престаје. бити сердар, (ово је свечано изведено, с ломљењем мача), и поп му препоручи да иде у свету земљу и сваки дан очита тридесет пута „покајателни“ псалам: „помилуј мја, Боже“.

Ова драма која треба да је из српске прошлости, нема, као што смо видели, ничега што би јој српски карактер давало; грешења о историју. исте су врсте која и у Видаковићеву „Љубомиру у Елисијуму. Интрига је такође страна, са свим у духу старих немачких романтичких драма, и изгледа као да је узета из неке од тих драма и стављена у тобоже ерпски оквир. По томе, као и по другим ситнијим знацима (јунаци драме често говоре један другом „ви“, чак и кад, су врло добри пријатељи; попово препоручивање Вучети да иде у свету